Napokon. Sad san miran, kad san van svima čestita Novu godinu, uz nadu da neće bit zadnja u kalendaru, kako je stari narod Maya predvidija ...
Zadnja godina u kalendaru sigurno neće, ali mislin da je ovo, sa velikon dozon sigurnosti, moj zadnji nastup na kvizovima. Iako su već neki zli jezici ustvrdili da ja UOPĆE tamo nisan ni nastupija.
Jesan li bija dosadan? Vjerojatno jesan. Dozvizdija san bija i sam sebi, a mogu mislit kako je bilo zanimljivo gledat slučajnin gledateljima. Naročito onin kurijožan ča su me upilali pitanjima „kako si proša, koliko si dobija“ i slično.
Pa nan za OVO nisi tija reč. E!. Jesan isključija sve telefone, i kad san poslin emisije napokon uključija sredstva za komunikaciju, ča mislite ko me je prvi nazva?
Buiš.
Kako san moga reč da san član udruge Poklade a ne ove naše, sučuraške, Kampanel. Malo je ča je Đemo partija u Zapadna Kaštila, sad još i ja.
Sad san miran. Napokon, u ovi deset godin koliko san u maškaran, znan prije Nove Godine ko će bit Krnjo u Mašogradu.
Josipović ove godine more odahnit, ako me ovi put ne užgedu, nečedu nikad ...
Niman se ča pravdat, nisu me ubola pitanja, i glupo mi je sad nalazit škuže, da sad ne opet ne citiran TBF: „... za sve su krivi Masoni, Židovi i Bin Laden ...“
Nije bilo sriće, i to bi bilo to! Ma koliko neki mislili drugovačije. Ja bi ovako, ja bi onako ... ka da san ja namjerno faliva. Ka ča san sigurno namjerno i reka da san u Pokladan. Pozivan svakoga da dođe, da se oproba, da stavi, ka ča san ja reka prije par postova, „glavu na medijski panj“. Generali posli bitke i doktora naknadne pameti je uvik bilo, možda u Mašogradu uvik za nijansu više vengo u ostatku svemira, ako mogu bit objektivan po tome pitanju.
O ostatku nastupa, ča se ne tiče samoga znanja, trudija san se jasno nacrtat hrvatskoj javnosti odakle dolazin, di me je donila roda, javno san Tariku uručija „Sućurački baul“, rad naše vridne dičice iz OŠ Kneza Mislava, skupa sa njiovin učiteljican ... koliko san u tome uspija, prosudite sami.
Neka zadnje dvi godine ne stojin u Sućurcu, nadan se da će se ovi period brzo završit, da ću se ča pri tamo vratit. I uvik ću se smatrat Sućuraninom, građaninom Mašograda, makar se neki mašogradski, ča za sebe mislidu da su „relevantni čimbenici“, možda i nećedu složit sa tin. A znate ča ću van reč na njiovo mišljenje?
Samo ću citirat naše stare sućurke, ča bi na to manile rukon i rekle da će je svu izgratat radi toga.
Evo dok ovo pišen, gledan kviz i čujen opet di me opet Tarik spominje ... i ča mi sad vridi da san ovo zna kad nisan zna ono kad san triba. Ako slučajno ko nije pogleda moj „čuveni“ nastup, evo pa povirite ...
Siguro nećedu dica, kako je Žuti reka, davat tri sličice za mene 
Zdravi i veseli bili! 
|
